NE ZABORAVI NIKAD KO SI

    NE ZABORAVI NIKAD KO SI

       Kako ostati i opstati srbin u Makedoniji 

Ovaj kutak je namenjen srbima koji zive u Makedoniju,

 kao i svim ljudima dobre volje

 Koliko primecujem ima dosta strana i blogova koji su sa slicnim ciljem ali su se pretvorila vise u glasila dve najvece partije u Makedoniji SDSM i VMRO DPMNE,pa tako sad umesto da se angazuju za gradjane srpske nacionalnosti, nihove probleme i potrebe oni su postali glasila ovih dveju najvecih partija. Pri tome drzeci jednu ili drugu stranu oni zavode i srpski zivalj u Makedoniji, dok se stvari koji se ticu srba i srpstva zanemaruju i ostaju negde u zapecku.

Kad sam odlazio iz Kumanova, spomenik na Zebrnjaku kao najvisa tacka, uvek je bio poslednji objekt koji sam mogao videti i koji me je ispracao u svet. A opet kad sam dolazio je bio prvi koji mi je pozeleodo brodoslicu i koji me je pozdravljao.

                                               SUNCE IZNAD ZEBRNJAKA

                                             Gordo nad Kumanovom stoji
                                             razrusen i potkopan al' jak

                                             svedoci gde su pali heroji

                                             kad je uzmicao petvekovni mrak.

                                              Svakoj sili on hrabro prkos

                                              pred njim pada smutnja i laz svaka

                                              a vetar lepse dane donosi 

                                              kad zaduva iznad Zebrnjaka.

                                              Gordo stoji i svuda te prati

                                             veruj on te pravim putev vodi

                                             ako neznas on ce izlaz znati

                                             od svih ce zebnja da te oslobodi.

                                              I kad pomislis da si ost'o sam

                                             da neces lako izaci iz mraka 

                                             glavu gore stize novi dan 

                                             eno svice iznad Zebrnjaka.

Obicno za srbe ciji su koreni stari vekovima ili vise desetina godina na ovim prostorima, pokolenja koja su rodjena ovde, zajednicko je da govore makedonski jezik posto su izrasli u takvoj sredini, ali oni koji su ucili spsku skolu znaju i srpski. Nazalost srpskih skola je sve manje tako da deca srpske nacionalnosti retko znaju da govore i da pisu srpskim jezikom. Zato nije cudo sto se dosta njih asimilira promeni prezime nadajuci se pri tome da ce bolje napredovati na poslu kao makedonac.

Ja sam imao tu srecu da ucim (bar) prvih 4 razreda na srpskom jeziku sto mi je pomoglo da donekle naucim i jezik, tako da sada mogu da napisem i :

JEDNA PESMICA NA SRPSKOM

Pisem jednu pesmicu na srpskom
reci se ko biseri nizu,
al mi nesto bas do pesme nije
brinem se za buducnost blizu.
Ucio sam o Milosu i Vuku
i srpstvo mi u srcu ostade
al citanke promenise stare
drugim uce narastaje mlade.
Ko ce sutra srbinom se zvati
kad se srpski i neuci vise
i dal ce sutra jos nekoga biti
na srpskome pesmu da napise.
Ne lomite grane jos nejake
ne kljucajte za sobom sva vrata
shvatit cete gresku mozda kasno
srbina je dobro imati za brata.

Ono  kad smo se podelili kad smo od velike drzave postali mali i kad  nam se izdesavalo jos dosta 
losih stvari. 
Ali neke stvari ostaju...

STARI ZAVET

Ujutro kad probudi me sunce

cujem goluba pod strejom mi guce,

a soba mi u neredu stoji

kako mi je ostala od juce.

Pred vratima ker me docekuje

dobrocudan i veran ko prije

na bunaru  izpljuskah se vodom

godi mi, hladna kao prije.

Stari dud usred dvorista stoji

u granama skriva tajne nemo

njegova mi hladovina prija

a nekad je ded pod njim dremo.

Bas nista se promenilo nije

al' neka nas kletva gadna stigla

nasred puta stavise nam rampu

preko noci granica je nikla.

Do juce nam jedna majka bila

da nas cuva i sve da nas hrani

sad neka strana vojska stala

i od brace hoce da me brani.

Da zabrane ptici da jatu svom zuri

da ne ide k' moru krivudavoj reci

sad sam ovde, al' uvek cu znati

Ko sam? Sta sam ? i ko su mi petci.

Na zidu stoji slika pokojnog dede.

sa sajkacom umro, dao zavet sebi,

ako stari zavet nekad izneverim

ni mrtav mi oprostio ne bi.

Kad je bilo bombardovanje, neponovilo se nikad i nigde

  CRNE PTICE

Vec duze vreme u sitne sati cuje se buka

leti jato crnih ptica NATO aviona

probudim se u grudima mi muka 

k'o da sam cuo posmrtna zvona.

Danju ih ponekad vidim, bljesnu im krila visoko

na severu u plavetnilo neba zarone

onda se cuje podmukli tutanj duboko

kad izruce svoje  smrtonosne tone.

Nemocan samo kunem i psujem 

imali neke sile da im se sveti

da vise nikad taj zvuk ne cujem 

i da bog da nijedan vise ne poleti.

Te bombe ubijaju decu i pale

pitam se sta su oni krivi u svemu

ruse kuce i fabricke hale

sto im se neko ne uklapa u semu.

U PAKAO SRECNO

Mi bojimo se svetla novog dana

od rodjenja u grcu smo vecno

patnja nam je ko dusevna hrana

stegni zube U PAKAO SRECNO

Nas je dom ko pustinjska satra

nas ne raduje ni sunce prolecno

za tren oka rasplamsa se vatra

vidimo se U PAKAO SRECNO

Srca su nasa dobre volje 

 i nad tudjim grobom svako bi zaplak'o

Ko nam onda stvara bojno polje

srescemo se SRECNO U PAKAO!

Uvek nam se umesaju stranci

iako se od svog ne delimo lako

najgori smo, kazu, mi balkanci

pozdrav nas je SRECNO U PAKAO!

ZEMLJA IGRACKA

Dal je zemlja igracka tek malena cigra 

s kojom se neko izdaleka igra?
Dali gospodare zemljom stvarno ljudi 
ili covek mozda zivi u zabludi?
Dali zemlja hoce takvog gospodara 
da prirodu rusi i pustinju stvara?
SA oruzjem i silom imperiju gradi,
a pola covecanstva umire od gladi.
Mozda ima Nekog sto ce da nam sudi
dali se spravom mi nazivamo ljudi.
Dal je covek - covek il' je covek - zver
mozda tu uloge nisu podeljene fer.