NOLE KRALJ WIMBLEDONA

           NOLE JE OSVOJIO TITULUUUUUUUUU NA 

                     WIMBLEDONU ! 🏆 🏆 🏆

                  DJOKOVIC - FEDERER 7:6 6:7 6:4 6:3



                      CESTITAMO!!!

CARSIJSKE PRICE-stihovi

CARSIJSKE PRICE

   CARSIJSKE PRICE

Rekose mi da je pre neki dan, 

ustvari uvece kasno,

bila sa nekim gore na cesmi...

Svasta, pomislih i nije mi bilo bas jasno.

Tek sinoc mi rekose ,

da su se kolima odvezli nekuda...

- Kako je moguce, pitao sam 

Pa ona sa njim...?

- Ma ti si lud, rekose - Te reci i nevini osmeh,

To je sve film...

Cudio sam se da eto i ona...?

Prosto je nemoguce...

A eto i danas sam cuo

da joj je bio i kod kuce... i da...

Ma carsiske price...

Uvek govore, da su sve iste 

 i da ko jaje -jajetu lice.

Nisam verovao casti mi

kome danas da verujes 

svi govore iz zavisti...

A oni meni:

- Pa ti si lud... tebi je lose...

Sta mi sve ne rekose.

SMEJALA SE JE

  Smejala se oduvek odkad se znamo 

zivot je za nju bio pesma 

Bila je nemirna kao srna 

i bujna ko prolecna cesma.

Smejala se je i kad nije bilo bas smesno,

kad sam reci nalazio tesko

i kad nisam video nekog rezona 

 ja kad se zbunim a smeje se ona.

Smejao sam se i ja 

da ne bi sve ispalo glupo,

dok mi je pogled lutao tupo

po njenom telu i licu  sto se smeje. 

Dok u svojoj dusi , prezirah sunce 

sto me jos greje.

LUZICKI SRBI

Još se kunemo u Svetog Đorđa

Marko LOPUŠINA | 12. jul 2015. 08:26 | 

Kako su Lužički Srbi u Nemačkoj uspeli da i danas sačuvaju svoj identitet: Bili smo pod ogromnim pritiskom katolika, ali smo ostali verni pravoslavnim svecima

NA sledećem sajmu knjiga, krajem oktobra, u Beogradu prvi put nastupiće delegacija književnika i umetnika Lužičkih Srba iz Nemačke. Predvodiće ih pesnik Berdiht Dirlih, koji je već tri puta gostovao u Srbiji i odlučio da ojača veze sa, kako reče, “svojom braćom južnim Srbima”.

- Zahvaljujući književnim susretima u poslednje tri godine veze nas najsevernijih Srba iz Lužice sa Srbijom i srpskom dijasporom su sve jače i prisnije. Učestvovao sam na festivalu poezije u Smederevu, ali i na Književnim susretima udruženja “Sedmica” u Frankfurtu i zajedno sa svojim kolegama Lužičkim Srbima dobio pozive da obavezno dođemo u zvaničnu posetu Beogradu. I eto nas u oktobru u Srbiji - zadovoljno najavljuje Berdiht Dirlih dolazak delegacije bratskog naroda.

Lužički Srbi, njih oko 60.000, žive u nemačkoj pokrajini Brandenburg i Saksonija, kao i delu Poljske više od jednog milenijuma. Toliko ih je ostalo od brojnih polapskih slovenskih plemena koja su se tokom velike seobe od 2. do 4. veka naselila na granici tadašnjeg Rimskog carstva. Ime su dobili po dolini Lužici kod Drezdena, koju smatraju svojom prestonicom. Za sebe kažu da su Zorbi, Serbi ili najseverniji Srbi. Govore varijantom slovenskog jezika koja je bliža češkom i poljskom nego jeziku balkanskih Srba, mada njima naš jezik nije potpuno nerazumljiv.

- Nekada smo živeli na prostoru od Drezdena do Kijeva. Govorili smo srpski i pisali ćirilicom. Shvatili smo, međutim, da lužičkosrpski nacionalni identitet i kultura neće opstati u katioličkim zemljama ako se kao narod zatvorimo u čauru, već da moramo da se transformišemo u moderno društvo na temeljima naše tradicije. Bili smo pod ogromnim uticajem katolika i protestanata, poprimili smo zapadnu veru i kulturu, ali smo ostali verni pravoslavnim svecima Ćirilu i Metodiju i Svetom Đorđu. I danas slavimo ove svece - objašnjava nam pesnik Berdiht Dirlih, koji je svoje zbirke pesama objavio na srpskom.

Ovo objašnjenje načina očuvanja nacionalnog identiteta Lužičkih Srba, kojih je nekada bilo neuporedivo više, može se razumeti ako se zna njihova sudbina. Tokom mnogih vekova Germani i Poljaci su se starali da uguše Lužičke Srbe i izbrišu sa lica zemlje svako sećanje na njihovo postojanje. Zabranjivano je da se koristi lužički jezik čak i u ličnom komuniciranju i da se obeležavaju lužički praznici. Sve veći broj Srba iz Lužice prelazio je na nemački jezik. U 16. veku Martin Luter ih je označavao kao “najgori od svih naroda” i predskazivao da kroz 100 godina od njihovog jezika neće ostati ni traga.

- Sa dolaskom nacista na vlast život Lužičkih Srba pretvorio se u pakao. Hitler nas je proglasio srbojezičkim arijevcima, koje treba vratiti na koloseke Trećeg rajha. Pokušao je da nas uvuče u mrežu nacizma. Posle rata, nova vlast nas je proglasila nacionalnom manjinom i zaštitila od fizičkog i duhovnog uništenja - kaže Dirlih.

Autor himne Lužičkih Srba i klasik srbolužičke literature Handrij Zejler (1804-1872) napisao je izvanredan tekst “Gde je srpski rodni zavičaj?”, u kome je postavio pitanje gde je otadžbina Srba - u Pruskoj, Litvaniji, Češkoj, Poljskoj ili u Rusiji (na svim tim teritorijama danas žive potomci Lužičana). Na kraju sam Zejler daje odgovor na svoje pitanje - otadžbina Srba prostire se od obala Labe (Elbe) i Dunava do Crnog mora i Srbije.

- Kada Srbin dođe kod nas u Lužice dočekujemo ga kao da je u Šumadiji, sa hlebom i solju. I potom, kao i vi, pevamo himnu, koja kao i vaša govori o srpskom narodu. Mislim da smo mi književnici otkrili duboku povezanost Lužice i Srbije i da je sada naša dužnost da se zbiližimo kao dva bratska naroda - poručuje pesnik Berdiht Dirlih.

POSLANIK I PESNIK

Berdiht Dirlih je rođen 1950. godine u Novoj Vjeski. Studirao je katoličku bogosloviju, filozofiju i teatrologiju u Lajpcigu. Radio je kao dramaturg u Lužičkosrpskom narodnom pozorištu, kao glavni urednik “Srpskih novina” i kao poslanik parlamenta Saksonije. Predsednik je Saveza lužičkosrpskih umetnika.

PESMA POSVECENA TEBI

PESMA POSVECENA TEBI

Naravno da sam stihove poceo pisati kao pubertetlija  i gro pesama napisao sa pocetkom mojih dvadesetih kada sam pisanje stihova zamenio ,, komponovanjem", odnosno izmisljanjem muzike na te moje stihove.U zrelijim godinama sam retko pisao, pritisli drugi problemi i druge obaveze, jedna od retkih pesama  koju sam tada napisao je  pesma posvecena mojoj zeni, jedna i jedina  pesma za moju jedinu.



PESMA POSVECENA TEBI

Ne kupih ti lancice zlatne

                                                        Ne poklonih ti cvece ni ogrlice skupe

                                                        ni prstenje ti ne dadoh sa kamenjem dragim

                                                        al' kad me nije bilo makar jedan dan

                                                        zeljno si me cekala sa pogledom blagim.

                                                         Ne vodih te na shoping i putovanja skupa

                                                         ne odvedoh te na letovanja ni zimovanja

                                                         ne odosmo ni do mora,

                                                          al' u tvom glasu nikad ne primetih

                                                         ljutnju ili zvuk prekora.

                                                          Kraj mene si prosla sve nedace i krize

                                                          i poslove teske od jutra do noci

                                                          kraj mene si navikla na muke,

                                                          nagradu nikad trazila mi nisi

                                                          dovoljno je bilo da ti pruzim ruke.

                                                           Ceo zivot posvetila si kuci i deci

                                                          pored teskog rada u fabrickoj hali

                                                          ne zavide nikad onome sto ima,

                                                           dovoljno ti bilo sto se zakucismo 

                                                           i sto odgajismo dva sokola dva sina.

                                                           Zato ovu pesmu posvecujem tebi

                                                            kao skromni dar i naknadu malu

                                                           pesmu da  napisem bar to mogu,

                                                           da ti zahvalim  za sve sto imam 

                                                           a imam dosta... i srecu i slogu.

NAJVECI ZLOCIN CINIMO NECINECI NISTA

Manastirec, zločin koji traje i danas

Mladen Stančić | 31. maj 2015. 16:22 | 

Na jugozapadu Makedonije propada zaboravljena i oskrnavljena kapela naših stradalih predaka. Teško je zaključiti gde su kosti ubijenih Srba. Nezapamćen masakr bugarskih hordi 1916. godine

REPORTAZA PREUZETA IZ VECERNJIH NOVOSTI

Svetinja zaboravljena od svih i prepuštena zaboravu

ZARASLA u šiblje iznad sela Manastirec, kraj Makedonskog Broda, Spomen-kapela sa kosturnicom gde počivaju ostaci žrtava bugarskih zločinačkih hordi koje su na Badnji dan 6. januara 1916. izmasakrirale 103 najuglednija meštanina Poreča, zaboravljena je i napuštena od svih. Ponajpre od otuđenih potomaka iz tog zabitog područja na jugozapadu Makedonije. Prepuštena zubu vremana i skrnavljenju neljudi, dogodine će dočekati "obeležavanje" veka od zločina.

Stravičan pokolj uoči pravoslavnog Božića pre 99 godina, u narodu ovog područja poznat je kao najgrozomorniji "čin odmazde" bugarskih okupatora. A sve zarad istiskivanja srpske svesti stanovništva Poreča, koji su nazivali "Mala Šumadija". U istorijskim zapisima taj pokolj je upisan kao masakr kraj Derviške njive.

Tužna je, prosto neshvatljiva slika surove realnosti sa kojom se suočava namernik zabasao u ovaj kraj, kada otkrije zapušteno spomen-obeležje. U tom nehaju, u varvarskom odnosu nečijih potomaka, nevoljnih i da čuju i ko su im daleki preci kojima je tu trebalo da sačuvaju večni mir i spokoj, kapela je odvojena od pravoslavne svetinje iako je podignuta tu, tik uz drevni Porečki manastir i hram posvećen Presvetoj Bogorodici. U zastrašujuće zapuštenu i ko zna od kada i od čijih ruku poharanu i oskrnavljenu kapelu, pored vandala, decenijama nije kročio sveštenik, da okadi, vinom prelije kosti, pomen za pokoj duša mučenika odsluži...

Zvanično, Kosturnica u selu Manastirec u Poreču, upisana je u registar spomenika, spomen-obeležja i vojničkih memorijala i grobalja iz balkanskih i Prvog svetskog rata na području današnje Republike Makedonije. U zajedničkom radnom materijalu stručnjaka resornih ministarstava Vlade Srbije, republičkih zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije i Makedonije, koje smo tada pratili "na terenu", jula 2003, posle obilaska svih spomen-memorijala na teritoriji ove zemlje, između ostalih, preciziran je i opis zatečenog stanja kosturnice u Manastirecu.

Spomen-kapela sa kosturnicom u selu Manastirec kod Makedonskog Broda posvećena je streljanim žiteljima Poreča i okoline, stradalim od bugarskih okupatora 1916. godine. Spomenik je relativno dobro očuvan i o njemu se staraju iz obližnjeg manastira Mala Bogorodica - navedeno je tada u pomenutom radnom materijalu.

Sam objekat kapele sa kosturnicom i sada je, po spoljašnjem izgledu, još uvek relativno dobro očuvan. Ali samo na prvi pogled. Odvaljena ulazna vrata, polupani prozori i jezivi tragovi unutrašnjih skrnavljenja večne kuće poklanih mučenika. Teško je zaključiti gde su se nekada u kosturnici nalazile sada razbacane kosti i lobanje ubijenih predaka. I to tu, tik uz svetinju.

Retki postiđeni meštani tvrde da u manastiru (u vladavini nekanonske MPC), čuvaju spisak ubijenih "od bugarskih zlikovaca". Sve žrtve su iz okoline sela Poreča. Najviše ih je 22 iz sela Zdunje, 11 iz Lupšte, devet iz Tominog Sela, po osam iz Donjeg Manastireca i Zrkle. 

- Porečani su im kasnije podigli kosturnicu u blizini manastira - zapisao je 1982. Milan Risteski u radu "Poreč kroz istoriju". - Po povlačenju Srba, za vreme Prvog svetskog rata, Bugarska je okupirala Vardarsku Makedoniju u kojoj je počela da organizuje kaznenu ekspediciju pod vođstvom potpukovnika Konstantina Panova. Vođeni su takozvani crni spiskovi viđenih ljudi, svi sveštenici, učitelji, predsednici opština, načelnici komiteta, vojvode i četnici. Uhapšeno je bilo 205 lica sa ovog spiska. Jedni su bili odvedeni u Okružno načelstvo, drugi u Prilep, a polovina je završila na Derviškoj njivi.

No, kako neki meštani, sa neskrivenom bojažljivošću i skrivanjem "ličnog porekla" svedoče, "mnogo je kroz vreme bilo falsifikata", pa i na samoj tabli spomen-kapele.

Dragan Ilić, poreklom iz Poreča, ali "kao i mnogi" odavno iseljen, ne skriva svoj sud.

- Svi ti zverski zaklani ljudi imali su samo jednu krivicu - bili su Srbi. To im Bugari nisu oprostili. Ta njihova "krivica", nažalost traje. Nije je praštala ni komunistička vlast. Zato je i originalna tabla sa imenima i prezimenima tih mučenika zamenjena falsifikovanom na kojoj su imena izbrisana. I taj falsifikat traje i danas u "demokratskom" periodu - kaže Ilić.

Navodi lični primer, odnosno iskustvo svoje familije. Kaže, sve je to bilo u službi asimilacije i "gušenja srpske svesti" kod sve rasutijeg i otuđenijeg stanovništva Poreča...

Dragan Ilić

- Moj deda Novak Ilić bio je kmet. Umro je 1943. godine. U posleratnim dokumentima kao njegovo prezime navedeno je - Ilijevski. Objašnjeno je da se, navodno, "1945. svako izjašnjavao slobodno, svako je pitan kako želi da se preziva". To je jasan primer grubog falsifikata, jer deda Novak je umro dve godine ranije, pre nego što su došli komunisti i njihova vlast koja je učinila svoje. Kada je mogao slobodno da se izjašnjava - sa gorčinom otkriva Ilić, da je u lavirintima administracije jedini u familiji uspeo da vrati svoje prezime.

ODLAZE SVI MLADI

U POREČU, teritorijalno u opštini Makedonski Brod, kažu, ostalo je još oko osam hiljada duša. Po nacionalnom izjašnjavanju registrovano je 6.927 Makedonaca, 181 Turčin, 22 Srbina i 11 - "ostalih". Milosim Vojnevski, prvi čovek po teritoriji najveće opštine u Makedoniji, u nastojanju da nekako zadrži sve veći broj neženja u Poreču, posebnim aranžmanima "na račun opštine", nudi otvoren konkurs kandidatatima za ženidbu za besplatna putovanja najčešće u Rusiju i Ukrajinu, ne bi li našli mladu i skrasili se na svojim ognjištima. Jer, "devojke iz ovog kraja najčešće odlaze, ili u druge gradove ili pak u - inostranstvo..."

Stidljivi sagovornici na ovu temu iz Makedonskog Broda kažu - "ne beže samo devojke, odlaze svi mladi". Preostalo je oko šest hiljada duša u Makedonskom Brodu i dve hiljade u pedesetak slabo naseljenih sela... Lane je kažu rođeno oko 50 beba, a umrlo je više od 100 stanovnika iz Poreča.

LJUBAVNI STIHOVI

drugorazrednog pesnika iz provincije 

JA ONA I MAJ                                                          

Kad zemlju okiti lepotom maj

i sunce saplete zrake u krosnji

u ocima njenim cudan sjaj,

a staza uska kojom smo posli.

Bistro nebo je iznad sela

pesma se ljupka cuje iz luga

Neshvatam bas sta je pozelela

dal nesto vise il. samo druga.

 Hodamo, priroda nas sve dalje mami

u daljini ostaju krovovi niski

neprimecujemo da smo sasvim sami

i da smo postali veoma bliski.

SECAM SE REKE                                       

Secam se reke, dok bese cista

na dane provedene na obale njene

ne nadjoh detelinu sa cetiri lista

al' su ti dani najlepsi za mene

Secam se reke, bujnih vrbaka

ja suv i vizljast, ona malena

sarena bluza, suknjica kratka

i mali oziljak iznad kolena.

Bili smo srecni a nismo znali

nit' za osecanja moja i njena

kadsam dotak'o oziljak mali

 neka nas struja zgrabi skrivena.

Odakle joj upitah onako u sali

rece mi da to vuce odavno

da je bila mala i da je pala

da je gadno bilo uglavnom.

Reka je tada jos bila bistra

sad je samo lepa uspomena

jos mi ponekad njen osmeh zablista

i mali oziljak iznad kolena.

NISI HRABRA                                               

Nisi hrabra da krsis pravila svog zivota

zivis zivot po sablonu

izadji jednom iz okvire uske 

i stroga shvatanja o bontonu.

Osmehnes se hladno,

nisi hrabra da ucinis nesto vise,

od mene ne ocekuj nista

ja sam samo propali pesnik

sto lose stihove pise.

Nisi hrabra da ka pustinji krocis

u kojoj te mozda oaza ceka,

mozda krivudav potok zubori,

il'  peni se skrivena reka.

MOJ ZIVOT                                                           

Moj zivot je casa razbijena kraj stola

moj zivot je list sto pada sa grane 

moj zivot je splet od tuge i bola

moj zivot je zora sto cekam da svane.

Zivim od snova i od malo nade

zivim i gledam kako zivi svet

proklinjem sudbinu, sto mi tugu dade

sto uvenu rano tako divan cvet.

Ovaj svet je pun zivota i buke

gradovi su dzungle, a ljudi ko' mravi

al' niko nece da ti pruzi ruke 

niko nece ni da te pozdravi.

RUZA                                                 

Kako je divna ova ruza

sto cvet svoj okrece suncu

i gladnom oku odmor pruza.

Kako je divno rumeno joj lice 

dok joj kapi rose krase latice.

Kako opojno ta ruza mirise

dok je jutro grli, dok je rosa poji

dok je vetric nise. 

Ispruzam ruku da ruzu uberem

nesto mi se neda da to ucinim

ruka se grci prsti zatrepere.

SITNE KAPI KISE                                                             

Sitne kapi kise ko' biseri pravi

roje se sa neba i padaju na trav,

trava mokra blista bose noge vlazi

usamljenog coveka sto utehu trazi.

Sitne kapi kise ko' srebrne zice

valjaju se nemo niz to bledo lice,

pitaju se kapi padajuci s neba

sta je tom coveku sta li njemu treba.

Njega nesto muci mokro lice brise

i napolju seta usred ove kise,

dok sitne kapi kise padaju na travi

misli mu se bezbroj radjaju u glavi.

U dusi svojoj on ne  nadje mira

za svoju pesmu, setne reci bira.

Dok pominje onu sto mu srecu uze 

sitne kapi kise skrivaju mu suze. 

JUZNA ZVEZDA                                                          

Dugo, dugo u noci moje oci ne nalaze san

U tisini moje sobe uplela se teska tuga

i cekam na prozoru da zasija zvezda s juga.

Svaku noc smesi mi se ta zvezda s juga

i javlja se beskrajna tuga

zbog te daljine beskrajne i nedostizne

osecam se izgubljen u tom prostranstvu 

od nje do zelje bliznje.

Svaku noc tonem

lebdeci izmedju stvarnosti i nje

u dubini svoga pakla,

cekajuci taj sjaj, na prozorska stakla

da dade mir ocima bez sna.

Dok zlatni snop te svetlosti njene

na mom oknu pliska

cini mi se tako bliska, ta carobna zvezda

i ja pruzam ruku hladnu

da nahranim dusu gladnu 

da prohodam svod bez dna.

Na jugu

sunce osta u vecernjem sumraku

i tuzna pesma na usnama ciganina

na jugu u stanicnoj guzvi

ostade jedan cvet medju sinama.

U vozu

neko je tiho pevao pesmu

drhtavi glas je skrivao tugu

pogledi su milovali gola brda 

 i ruke se pruzale, za pozdrav jugu.

U rukama

mi ostade buket cveca

sta ce mi cvece u ovom prepunom vagonu

sta mi ono znaci kad sve moje 

ostade tamo u guzvi na peronu.

Na jugu

 letnja noc polako pada

sa stanice odlazi tuznih ljudi reka

na jugu zgazen i uveo 

osta jedan cvet izmedju koloseka.

 VOZ

Voz ide kroz polja, a zora vec rudi

ona spava na mom krilu

nesmem da je budim, nesmem da je budim.

Sretosmo se slucajno, htedoh da je ljubim

al' mi spava na ramenu

kako da je budim, kako da je budim.

Ko zna gde ce sutra, posle ove noci

mozda ce drugom u zagrljaj poci

gledam u nju pospan i pun sete,

ona spava tako mirno ko maleno dete, 

Ko da je se netice sto ja za njom ludim

oh hteo bih joj nesto rec, 

al' nesmem da je budim, nesmem da je budim.

Voz ide kroz polja, zora bela rudi

ona mozda drugog sanja 

a ja za njom zudim, a ja za njom zudim.

SETI SE                                                                   

Seti se kad dodje prolece il' jesen

seti se kad je leto ili zima

kad lisce zeleni il' lisce kad pada

 seti se mene, seti se tada.

Seti se kad se sistoka zarumeni

il' kad zvezde s neba ti se smese

kad kisa pada i sunce kad sija

seti se mene o najmilija.

Pozeli nesto kad zvezda pada

pomisli kad se skazaljke poklope na satu

kad ti je zivot pesma i kad je balada

 seti se mene, seti se tada. 

Seti se uvek kad se setiti mozes

jer sve sto je bilo, sad je tako malo

mi starimo, a godine lete

jos nam je samo secanje ostalo.

Sibirsko Zdravje

                  Proizvodi za zdravje i ubavina

proizvedeni od tim na naucnici na baza od sibirskite lekoviti trevki i bilki. Prizvodite se potpiraat na tradicijata na lugjeto koji ziveat tamu i koji se poznati po svoeto sibirsko zdravje i dolgovecnost

Otkrij go noviot Sibir! 

SPORT, NUTRITION & BEAUTY

ESSENTIAL BOTANICS. ARONIA & LUTEIN 

 • ПРИРОДНИ СВЕТЛОСНИ ФИЛТРИ • МОЌЕН АНТИОКСИДАНС Природна поддршка на системот за сетило за вид при големо оптоварување од светлина и УВ зрачење. Природниот светлосен филтер лутеин во комплекс со антоциjанини од боровинка и арониjа jа подобрува циркулациjата и ги штити клетките на мрежницата од стареење и оштетување од светлината. Состоjки: прав од арониjа, екстракт од боровинка, лутеин. Употреба. Една капсула дневно после јаденје континуирано еден месец

30 капсули 500653 516 ден  + https:/sibirskozdravje.blogspot.com/201121.htmlцена на достава

ESSENTIAL BOTANICS. VALERIAN & MELISSA

ПРИРОДЕН АНТИСТРЕС Формула за природна спокоjство: екстракт од валериjана, маточина и оригано го смируваат нервниот систем, jа намалуваат раздразливоста во текот на денот и го подобруваат квалитетот на спиењето во текот на ноќта. Состоjки: екстракт од валериjана, оригано, маточина. 

Употреба  Една капсула дневно после јаденје 2 до 4 недели

30 капсули 500657 377 ден.  + цена на достава

ESSENTIAL BOTANICS. BEARBERRY & LINGONBERRY

 • ПРИРОДНИ УРОАНТИСЕПТИЦИ • РАСТЕНИJА КОИ ПОТТИКНУВААТ ЛАЧЕЊЕ НА УРИНА Растителниот комплекс базиран на екстракт од Арктостафилос úva-úrsi и корен од караница со лисjа од брусница и брусница има директен антимикробен и антиинфламаторно деjство и спречува задржување на урината и намалуванје на високиот крвен притисок. Состоjки: екстракт од листови од Arctostáphylos úva-úrsi, листови од брусница (прав), плод од брусница (прав), екстракт од корен од рен.  

Употреба 3 капсули дневно со јаденје месец дена.

30 капсули 500656 389 ден  + цена на достава

 ESSENTIAL BOTANICS. GINKGO & BAIKAL SKULLCAP

 • РАСТИТЕЛЕН NEUROBOOSTER-I • АНТИОКСИДАНТЕН КОМПЛЕКС Природно средство кое го стимулира подобрувањето на мозочната циркулациjа и мемориjата. Екстрактите од гинко билоба, готу кола и баjкалски шлемник во комбинациjа со витамини А, Е и Ц обезбедуваат антиоксидантна заштита на мозочните клетки и го подобруваат вниманието. 

Состоjки: екстрат од баjкалски шлемник, аскорбинска киселина, екстракт гинко билбое (24% гинкофлавон), аскорбил палмитат, екстракт готу кола, витамин Е ацетат, витамин А ацетат.  Употреба една капсула дневно месец дена

30 капсули 500654 547 ден + цена на достава