LJUBAVNI STIHOVI

drugorazrednog pesnika iz provincije 

JA ONA I MAJ                                                          

Kad zemlju okiti lepotom maj

i sunce saplete zrake u krosnji

u ocima njenim cudan sjaj,

a staza uska kojom smo posli.

Bistro nebo je iznad sela

pesma se ljupka cuje iz luga

Neshvatam bas sta je pozelela

dal nesto vise il. samo druga.

 Hodamo, priroda nas sve dalje mami

u daljini ostaju krovovi niski

neprimecujemo da smo sasvim sami

i da smo postali veoma bliski.

SECAM SE REKE                                       

Secam se reke, dok bese cista

na dane provedene na obale njene

ne nadjoh detelinu sa cetiri lista

al' su ti dani najlepsi za mene

Secam se reke, bujnih vrbaka

ja suv i vizljast, ona malena

sarena bluza, suknjica kratka

i mali oziljak iznad kolena.

Bili smo srecni a nismo znali

nit' za osecanja moja i njena

kadsam dotak'o oziljak mali

 neka nas struja zgrabi skrivena.

Odakle joj upitah onako u sali

rece mi da to vuce odavno

da je bila mala i da je pala

da je gadno bilo uglavnom.

Reka je tada jos bila bistra

sad je samo lepa uspomena

jos mi ponekad njen osmeh zablista

i mali oziljak iznad kolena.

NISI HRABRA                                               

Nisi hrabra da krsis pravila svog zivota

zivis zivot po sablonu

izadji jednom iz okvire uske 

i stroga shvatanja o bontonu.

Osmehnes se hladno,

nisi hrabra da ucinis nesto vise,

od mene ne ocekuj nista

ja sam samo propali pesnik

sto lose stihove pise.

Nisi hrabra da ka pustinji krocis

u kojoj te mozda oaza ceka,

mozda krivudav potok zubori,

il'  peni se skrivena reka.

MOJ ZIVOT                                                           

Moj zivot je casa razbijena kraj stola

moj zivot je list sto pada sa grane 

moj zivot je splet od tuge i bola

moj zivot je zora sto cekam da svane.

Zivim od snova i od malo nade

zivim i gledam kako zivi svet

proklinjem sudbinu, sto mi tugu dade

sto uvenu rano tako divan cvet.

Ovaj svet je pun zivota i buke

gradovi su dzungle, a ljudi ko' mravi

al' niko nece da ti pruzi ruke 

niko nece ni da te pozdravi.

RUZA                                                 

Kako je divna ova ruza

sto cvet svoj okrece suncu

i gladnom oku odmor pruza.

Kako je divno rumeno joj lice 

dok joj kapi rose krase latice.

Kako opojno ta ruza mirise

dok je jutro grli, dok je rosa poji

dok je vetric nise. 

Ispruzam ruku da ruzu uberem

nesto mi se neda da to ucinim

ruka se grci prsti zatrepere.

SITNE KAPI KISE                                                             

Sitne kapi kise ko' biseri pravi

roje se sa neba i padaju na trav,

trava mokra blista bose noge vlazi

usamljenog coveka sto utehu trazi.

Sitne kapi kise ko' srebrne zice

valjaju se nemo niz to bledo lice,

pitaju se kapi padajuci s neba

sta je tom coveku sta li njemu treba.

Njega nesto muci mokro lice brise

i napolju seta usred ove kise,

dok sitne kapi kise padaju na travi

misli mu se bezbroj radjaju u glavi.

U dusi svojoj on ne  nadje mira

za svoju pesmu, setne reci bira.

Dok pominje onu sto mu srecu uze 

sitne kapi kise skrivaju mu suze. 

JUZNA ZVEZDA                                                          

Dugo, dugo u noci moje oci ne nalaze san

U tisini moje sobe uplela se teska tuga

i cekam na prozoru da zasija zvezda s juga.

Svaku noc smesi mi se ta zvezda s juga

i javlja se beskrajna tuga

zbog te daljine beskrajne i nedostizne

osecam se izgubljen u tom prostranstvu 

od nje do zelje bliznje.

Svaku noc tonem

lebdeci izmedju stvarnosti i nje

u dubini svoga pakla,

cekajuci taj sjaj, na prozorska stakla

da dade mir ocima bez sna.

Dok zlatni snop te svetlosti njene

na mom oknu pliska

cini mi se tako bliska, ta carobna zvezda

i ja pruzam ruku hladnu

da nahranim dusu gladnu 

da prohodam svod bez dna.

Na jugu

sunce osta u vecernjem sumraku

i tuzna pesma na usnama ciganina

na jugu u stanicnoj guzvi

ostade jedan cvet medju sinama.

U vozu

neko je tiho pevao pesmu

drhtavi glas je skrivao tugu

pogledi su milovali gola brda 

 i ruke se pruzale, za pozdrav jugu.

U rukama

mi ostade buket cveca

sta ce mi cvece u ovom prepunom vagonu

sta mi ono znaci kad sve moje 

ostade tamo u guzvi na peronu.

Na jugu

 letnja noc polako pada

sa stanice odlazi tuznih ljudi reka

na jugu zgazen i uveo 

osta jedan cvet izmedju koloseka.

 VOZ

Voz ide kroz polja, a zora vec rudi

ona spava na mom krilu

nesmem da je budim, nesmem da je budim.

Sretosmo se slucajno, htedoh da je ljubim

al' mi spava na ramenu

kako da je budim, kako da je budim.

Ko zna gde ce sutra, posle ove noci

mozda ce drugom u zagrljaj poci

gledam u nju pospan i pun sete,

ona spava tako mirno ko maleno dete, 

Ko da je se netice sto ja za njom ludim

oh hteo bih joj nesto rec, 

al' nesmem da je budim, nesmem da je budim.

Voz ide kroz polja, zora bela rudi

ona mozda drugog sanja 

a ja za njom zudim, a ja za njom zudim.

SETI SE                                                                   

Seti se kad dodje prolece il' jesen

seti se kad je leto ili zima

kad lisce zeleni il' lisce kad pada

 seti se mene, seti se tada.

Seti se kad se sistoka zarumeni

il' kad zvezde s neba ti se smese

kad kisa pada i sunce kad sija

seti se mene o najmilija.

Pozeli nesto kad zvezda pada

pomisli kad se skazaljke poklope na satu

kad ti je zivot pesma i kad je balada

 seti se mene, seti se tada. 

Seti se uvek kad se setiti mozes

jer sve sto je bilo, sad je tako malo

mi starimo, a godine lete

jos nam je samo secanje ostalo.